Miroslav Cvetković

Činjenica da sam rođen 1953. važna je za ovu priču kao svedočanstvo da su se moje detinjstvo i tinejdžerski dani poklopili sa stvaranjem takozvane POP kulture. Još se vrlo jasno sećam uzbuđenja koje sam osetio kada sam prvi put čuo, u ono vreme neverovatni zvuk Bitlsa i kasnije, kad sam i sam počinjao da proizvodim zvuke na gitari koji je trebalo da liče na ono što sam slušao na hiljade puta. Tada, naravno, nisam bio svestan da će muzika biti moja preokupacija, moj jedini hobi i, na kraju, i moj poziv. Tek mnogo kasnije, shvatio sam šta je tako magično u muzici i zbog čega me želja za bavljenjem muzikom ne napušta ni dan danas. Tamo neki momci iz Liverpula su smislili i odsvirali pesme koje sam prihvatio kao da sam ih i sam smislio, pa i mnogo bolje. I znao sam da postoji jos klinaca poput mene i da to što mi u okolnom svetu  mnoge svari izgledaju naopakim nije pogrešno i, najzad, da zaista postoji svet kome ja pripadam, u kojem ljudi misle isto tako ispravno kao ja.

Naravno, to su bile uobičajene buntovne, mladalačke misli, ali poenta je da je muzika ostala univerzalni jezik, pomoću koga mogu da komuniciram sa celim svetom, posebno baš sa onima sa kojima to zaista želim.

Čak ni sve godine muka sa vežbanjem, nedostatkom informacija, instrumenata, otpora uže i šire okoline ne bih menjao ni za šta drugo. Uz muziku sam stekao i sačuvao mnogo prijatelja, a to smatram velikim bogatstvom. Bilo  je važno imati vere u sebe, ali i podršku istomišljenika, kao i malo sreće da bih istrajao i postao ono što me je u prvom trenutku toliko fasciniralo – ČOVEK NA BINI SA GITAROM. Taj put, od  izbezumljenog klinca do onoga što se danas popularno zove “rock star”, za mene, kao i za većinu vršnjaka, bio je zaista dug, naporan put pun iskušenja. Na žalost, nisu ga svi prevalili: znam mnogo onih za koje sam siguran da su mogli puno toga da daju muzici, a koji su odustali na pola puta i otišli da se bave nečim savim drugim.

Moj dugogodišnji prijatelj i saradnik, Ivan Ristić i ja smo u jednom trenutku shvatili da smo kroz tolike godine učenja i rada stekli ogromno iskustvo u mnogim oblastima  vezanim za muziku i da bi zaista bilo šteta da to znanje ne prenesemo svakom ko pokaže interesovanje za to. Zato smo odlučili da osnujemo školu u kojoj će mladi ljudi koji vole modernu muziku moći da nauče sve ono što ih zanima, na način koji im odgovara i to od ljudi koji su se  zaista dokazali na tom polju. Pozvali smo najbolje i najpoznatije instrumentaliste, kompozitore i pevače da nam se priključe u ovoj ideji. Na našu sreću, oni su se vrlo rado odazvali, tako da sa ponosom mogu da kažem da imamo najkvalitetniju ekipu profesora koja se može okupiti danas u Beogradu. Želja nam je, ne samo da mladi ljudi koji budu pohađali MMI, nauče da sviraju instrumente ili pevaju, već i da uđu dublje u svet muzike i sagledaju koliko lepote i uživanja on može da pruži. Pored toga, želimo i da im skratimo put do trenutka u kojem će shvatiti da vrhunska tehnika sviranja nije krajnji cilj, već samo sredstvo da izraze svoje emocije i tako komuniciraju sa drugima koji isto misle i osećaju.

Mi ćemo dati sve od sebe da vam pomognemo da svoj talenat i veštinu pretvorite u muziku koju će, opet, neki drugi mladi ljudi, možda i na nekom sasvim drugom kraju planete, prepoznati kao svoju, pa i malo bolju. Svima vama koji želite da nam se priključite i postanete deo MMI, želim  dobrodošlicu. Učite, vežbajte, družite se i uz muziku postanite još bolji ljudi!